Halil živi sam. Supruga Muša je umrla 2001. godine.

Poslije ratnih stradanja i povratka u Gođenje, Halila je pogodila još jedna nevolja. Umrla mu je supruga Muša. Teško se oporavio i nastavio život. Smogao je snage da dogradi kuću. Omaltao je podrum. Napravio štalu, soldrmu i koljebu. Priprema se za maltanje kuće spolja. Svu zemlju je iskrčio, ogradio i sve obrađuje. Najviše se žali na samoću. Hvali djecu koju mu mnogo pomažu. Kaže da je bio u Americi kod djece i opet ga pozivaju da im ide. Salma mu često dolazi i uradi mnoge poslove.

Halil je smiren, uvijek je lijepo obučen i obrijan. Rijetko je besposlen. Uvijek nađe nekog posla, ili uređuje imanje ili se bavi malom. Nije baš voljan mnogo pričati.

- Držao sam konja, a onda sam ga prodao. Sada imam 16 ovaca. Kada čuvam ovce, one su stalno oko mene. Kud god ja krenem idu i one. Velika su mi razonoda. Tako najlakše ubijam samoću.

Halil se raduje svakom ko mu dođe. Svakog lijepo primi i ugosti. Razgovor sa njim je ugodan:

- Vala, rođo, ima se svega. Djeca mi pomažu i vazda me zovu. Fala, Bogu, zdravlje me dobro služi. Samoća je najgora. Nedostaju mi djeca.

Poslije kraćeg šutanja dodaje:

- Ako bi bilo dobre prilike, vala, bi se i oženio.

Halil se najviše druži sa Himzom.

Halilje umro u proljeće 2007.